Sta bih dao da sam ptica, da odavde odletim, Da vidim vasa lica, uvek kad vas se setim Da grlim svoju majku, jer mi fali puno, Deca veruju u bajku, a ja verujem u cudo. Sanjam da setam ulicom sa svojim ocem, Stvari fale kad ih nemas, a ne kupuju se novcem. Ulazim u kucu, ispred vrata cujem rep. Kol'ko puta probudi me svoga brata snazan smeh. Sta bih dao da sam nebo, da te gledam kako setas, Satima bih tebe gled'o a da to ni ne znas. Ti si divna cura i zasluzujes mnogo, Ovo nije gluma srce ne glumi dobro. Svakog jutra srusen san iz oka iskren sto vire, Pocinje jos jedan dan kada cujes pancire. Sta bih dao da sam ptica da odavde odletim, ovo je iskrena prica Celije 44.