Neka Traje Kratko

Ne otvaraj prozore, ništa nije slatko, kad već život gorak je, neka traje kratko. Zadimio sobu sam, u kamenom dobu sam, evo ispod kamena godinama živim ja, ne znam šta se oko mene dešava, ni kada je nevreme ni kada je mećava, a bio sam dečko u usponu, momak što obećava. Neko sve jednim pozivom krene da rešava, a koga da zovem ja kada nemam nikoga, imo sam druga jednoga, često ja sam zivko ga, i od tada opet ja nemam nigde nikoga. Šta se ovo dešava ispod ovog kamena, nikako da neka žena baci noge na moja ramena, zato kupio sam lutke, plastične al skupe, izbegavam priču s njima, samo ih okrenem na dupe. Pisala mi neka pičoka sa tiktoka, kako da se vidimo kada nema Skajpa, možda nekad uživo se sretnemo, pa ćemo skupa tapkat, eto što sam bahat. Samo rokaj lutko, šta da radiš drugo, gricko bih ti uvo uz Glamočko gluvo... Nije vjetar običaj oduvo, deder jednu poreni na suvo. Još da nisam mašto, samom sebi prašto, davno ja bih crko da sam belo mrko, da sam manje krko na nešto bih izgledo, jeste živim jednom ali nije mi svejedno. Ne otvaraj prozore, ništa nije slatko, kad već život gorak je, neka traje kratko.