Noć Muzeja

Tu na Noć Muzeja nastala je bleja, ko je veća kreja a ko veća je dileja, rimama od Džeja pevam kao pleja, slušam Lil Steja direktno iz eLeja. Kad nestane džeja spidiše se kidiše, tiho tiše pevajte mi da je nema više, kliše je da siše i da se operiše, kišne gliste vi ste ako biste samo robe čiste. U stomaku gliste nahranim citronima, zube sam ukrasio napuklim cirkonima, niti pevam ovima niti pevam onima nego samo romima, rimama u tomovima, rečima u slogovima. Slika ima, tona ima, zanimam se tonovima, vlada neka zima Hiroshima, hrana je u bonovima, pića su po podrumima, samo fali još antena po krovovima, ratnika po rovovima. Mirovina nije ladovina nego gotovina kada legne penzosima, sebe časte tompusima, svaki tada tompus ima, iza sebe magnum opusima malo ko da toga ima a opet ih časte popustima. Robusnima, glomaznima, obesnima, debelima ima dima onaj koji obe snima, treću ima, peta njega čeka, izdaleka da joj stigne, noge digne, mlado janje kada migne pod rebrima njega žigne.