Koliko potrebno je krvi i suza da se prolije Koliko dece je potrebno da se pobije Koliko metaka treba da se ispali Da shvatimo da srušili smo sve što smo imali Želim slobodu i da li je to previše Vreme rane ne leči i vreme suze ne briše Često tražim sreću ispod neba Balkana Pitam se, da li sve to ima smisla danas Braća po krvi, koja je prolivena Za neki tuđi interes i neku tuđu neman Za bogataše koji su punili džepove Nevina su deca prerano punila grobove I sad mi kažite zašto da vas mrzim Zato što niste hrišćani ili što niste Srbi Al’ ste mi braća po državi i krvi Bog nam nije isti ali isti smo ljudi Jer krv ne zavisi od kape koju nosim I krv ne zavisi od Boga kom se molim I krv ne zavisi od crkve ili džamije Zbog kojih su majke svoje sinove sahranile Gde je tu pravda pitajte hladne grobnice Masakrirane leševe, decu i udovice Radite šta hoćete, ubijajte se, koljite Al’ mene preskočite, ja vas se odričem Vidio sam suze, bol Vidio sam majke što plaču Šta ću, kako ću dalje brate moj Ovdje gubim svaku nadu Gledam braću bez posla rane stare bolit će vječno Probat ću isti ostat’ al’ znam, mogu samo jedno Trudit’ se, bit’ bolji čovjek ne mogu mrziti ljude, Radi par bolesnih umova to nije pošteno druže Ne sudim ljude po imenu, već po djelima Ovo pišem za Vedrana, Admira, mržnjo odjebi ba Od Niša do Sa, čuješ crkvu i ezan Dok srce kuca za ljubav, priča nas vodi u beskraj Putem ponora od goreg da napravim nešto Prokletstvo i ljubomora kod mene nemaju mjesto Oči kada se otvore, budan nastavljam da sanjam Da musliman za jarana ima Srbina i Hrvata Šta je, mrzi, pljuj me, pogrešno shvati, zaboli me Ako si dobar čovjek, voliš brate, znaj da volim te Bože usliši molitve, vrati nam život nazad Vrati osmijeh na lice, da možemo mirno zaspat’ A pred Bogom svi smo isti čeka nas mir ili kazna Nekima hir i prokletstvo, a nama druga priča Vazda tol’ko toga nas razdvaja barem muzika nas spaja Riječi prospemo k’o alkohol za paloga jarana Ruke širim ka nebu, koračam kao po ledu Opet sanjam brate moj, da sutra biće sve u redu