Krećem se po ulicama mračnim, Daj mi bulju odma da je kačim, Nemam puno pameti pa zračim, Na glupost zračim i lagano mračim. Zima je pa su dani mračni, Čačni me čačni lagano me čačni, Nežno me dodirni, đavole nemirni, Đavole nemirni, nežno me dodirni. Pare, kola, droga ništa ni od toga, Pišem rime u ulozi sam Boga, Ko će koga ako ne svoj svoga, Slušam samo Snup Dogija Doga. Armani, Kavali u ormaru samo Fila, Čestitam majko rodila si sina debila, Čila gde si bila ne ruši sebi krila, Ja sam Rep Godzila, pun floua i skila. Kakav je to čovek a 150 kila, Teška kategorija brišu me sa storija, A u časopisu Gloria bude euforija, Kad objavim pesmu ja u danu puta dva. Imam rizlu a ličnu kartu nemam, Desi se i da po danu dremam, Pitaju me u čemu je šema, A šema je da problema nema.