Slušajte me sad, moram reći ne znam stat Priča o realnosti, ljubavi i stvarnosti jedanaesti mart nas je dvoje jedan sprat U gradu bez budućnosti i nikakve mogućnosti, na ivici ludila i bunila, nova nada se probudila. Dolazim joj upeglan I sam bio je to divan dan Kaže cao Lama ja sam Gama. Abrakadabra, nisi vise sama. Tu smo se zaljubili, odmah i poljubili Zajedno probudili, u vremenu se gubili nadali se sudbini nismo skloni druzini Ja sad sam u pripravnosti, mnogo nove znanosti Sad me osjećaj zanosi i u tvojoj kosi ima miris koji nosi hodali smo bosi ti i ja po rosi ti mi mala trebaš sad u opasnoj dozi u bilo kakvoj pozi ponesi mantil rozi ne obaziri se nikad sta pričaju o kozi.