Pismo Bogu

Sebe pokrenem na molitve, a u glavi film počinje, da klonim se golotinje, da ne budem ko životinje. Gospode Isuse pomiluj me grešnoga, odavno na tamnu stranu prešo sam, ali svestan sam da grešan sam, ne živim svoj san nego da preživim dan. Bože me sakloni u glavi mi demoni, duša mi se pati i telo mi se znoji, ono što mrzim toga se i bojim, da ću sa đavolima da igram dok postojim. I dalje ovde stojim i vrtim se u mestu, a bez tebe Bože ne bih znao preći cestu, svakog dana me budiš da od mene nešto stvoriš, i više od mene za moj život se boriš. Na svako iskušenje pao sam a znao sam, da sam bio kušan jer nisam bio poslušan, možda ja nisam rođen da budem tvoj sluga, kukavica koja kuka jer se bojim muka dok đavo mi se ruga. Tuga me opseda dok demon bluda me poseda, kao pacijentu vizita treba mi tvoja poseta, mlak sam u veri, na delima lenj i nisam dosledan, pa za sebe čekam moleban iako znam da nisam nešto poseban. Od tebe sam stvoren dakle nešto tvoje sam, a znam da sam grešan, rđav, svojeglav, da takav kakav sam ne mogu u raj, Bože snage i vere mi daj jer blizu mi je kraj. Bože daj mi snage da smognem da sebi pomognem, da se pokajem, ispovedim grehe svoje, pomozi Bože jer ti si uzdanje moje, vredan je svaki uzdah koji slavi ime Tvoje.