ацаб

и опет у кафани тако иду дани, певам ону стару хеј младости стани. већ су касни сати ја идаље патим, знам да мајка чека да се кући вратим. прате ме клавири прати виолина, доста је са ракијом сад ми сипај вина. конобару стари ти најбоље ме знаш, кад нестане ми пара ти опет ћеш да даш. оставио сам много па знам да није греда, исти сам враголан као и мој деда. свирајте ми ви ону тихо тише, опет јако пијем а не могу више. стакло док се брише суза сузу ниже, то је само живот престаће и кише. бежите од мене да пронађем свој мир, таква је кафана јако дубок вир. ТАКАВ ЈЕ МОЈ ЖИВОТ ЗНАЈУ МЕ КАФАНЕ, САМО БРОЈИМ ДАНЕ ДА ЗАЛЕЧИМ РАНЕ. ТАКАВ ЈЕ МОЈ ЖИВОТ КАО ЦРНА КОМА, ЖИВИМ ОВАЈ ЖИВОТ КО ЗДРАВКОВИЋ ТОМА. док таксиста ме чека на покислиме путу, не морам да кажем већ зна ми маршуту. сипај дуњу жуту нек свира та гитара, морам то да слушам јер ми нешто душу пара. моја мајко стара данима ме нема, само кад сам овде ја немам проблема. невреме се спрема и троши ми се пакла, тешка је дилема срце попут стакла. пролази и зима пролеће ће доћи а само месец жути познаје ми ноћи. шта ћу све још проћи да побегнем одавде јер у ово време углавном нема правде. карирани стољњак у глави ми је џунгла, јако мало фали да скренем иза угла. моја луда вугла ће да крене даље, нека цркну душмани поздраве вам шаљем.