Odjednom Niš' se ne događa, spavam. Živim k'o car, o ničemu ne razmišljam " drrrr"," drrrr". ALARM. Vidim 5 do 8 u školu moram poć. Izvadim pastu iz tjube. Operem zube. I krenem. Sjednem izvadim knjige, počinju moje brige, jer je završio vikend. Profesorica ispituje, kad odjednom sve stane, jer sam zaspao. Niš se ne događa, sve dok odjednom, odjednom, odjednom, odjednom, odjednom, sve se pokrene. I tako se ja budim, odmoran i sretan, ali ne zadugo. Vidim profesoricu ljutu k'o grom. Mislim si: "Ajde nemoj me sada tući, od spavanja sam trom". "Trrrrrrrr" Spasilo me zvono, ali evo novi problem. Vani na školskom dvorištu ugledahy dječke iz grabrika, dužan sam im pare. Nemam sad kod sebe. To nije njihova spika. I ja pojurim, padnem razbim nos, Još me love. Idem kući bos. Ili ne, jer evo školskog domara, završio je s popravljanjem ormara. I sad će dečki dobit po turu. Vidim ide mi krv kad odjednom, sve stane, jer sam se onesvijestio. Niš se ne događa, sve dok odjednom, odjednom, odjednom, odjednom, odjednom, sve se pokrene. I opet se budim, kad osjetih miris bolnice na švarči, pred očima mi se mrači. Uđe doktor u sobu i kaže: "Ajd mali u školu, nije ti ništa. Imaš još 5 i 6 sat". Vozio se hitnom, pod likovnim smo se gađali s glinom. Napokon zvonilo. Jurim doma. Na cesti našao 1 soma. (Izgubio putem) Dođem doma, taman lego da ćorim, kad odjednom zove mama. Odi u spar, kupi neš' za jelo. Sve bi bilo ok da spar nije u Grabriku. I tako ja krenem, s bajsom se vozim lagano do Spara. Uplašen razgledavam Grabrik, kada odjednom udarim o branik.