Glavom u Zid

Sateran u ćošak, sve o sopstveni trošak, I ne znam više šta ću i ne znam više gde, Najlakše bi bilo da zaboravim na sve, Ali ne ide, nikako ne ide. Glavom bih u zid nije me stid, Prkos ili ponos ali glavom u zid, Možda tako je lako, možda naopako, Ali više, ja više ne mogu ovako. Šta god da se desi, sve bacam u vodu, Da bacim sve niz reku pa neka govna odu, Prase valja se u blatu a ja valjam se na podu, I dalje stojim tu čekam svoju slobodu. Hvala Bogu, mogu toliko koliko mogu, Moji traže slogu, ona biće poraz vragu, Ja sam moju dragu ostavio na kućnom pragu, Nastavio sam sagu, merio sam sve precizno na vagu. Sada o konopcu i kocu otvaram novu bocu, Jurim tu slobodu ko magare mrkvu, Molim se Bogu ali ne idem u crkvu, Ne mogu više ali mogu još da glumim žrtvu. Moje stanje nije grozno al je skandalozno, Nove vesti sam čuo ali kasno sam dozno, Bilo je to prošle godine u leto pozno, Mogu reći da je bilo krajnje seriozno.