Crna Lobanja

Pocrnila mi lobanja od greha, Duša mi je bila puna smeha, A sad je puna plača, Ubija me tuga nikad jača. Ovo je dolina suza i plača, Iza leđa se trača, Ali sve se vraća, Sve se plaća. Nismo nikad ni bili braća, Moja je sreća od tvoje kraća, Kraća i manja, nismo braća ni časa, Jer tebe pokreće masa. Tvoja vodilja je rulja, A tip si koji voli da mulja, Voli da maže i farba, Ali svima vraća se karma. Onog dana kad skontaš da ovo nije bila drama, Već rikep onoga što je bilo sa nama, Od našeg drugarstva ostala farsa, Kao da smo pali sa Marsa. Izdaja teško se prašta, Svestan sam da nema rašta, Meni možda ne radi mašta, Ali neću da kažem svašta. Pocrnila mi lobanja od greha, Duša mi je bila puna smeha, A sad je puna plača, Ubija me tuga nikad jača. Nismo nikad ni bili braća, Moja je sreća od tvoje kraća, Kraća i manja, nismo braća ni časa, Jer tebe pokreće masa. Tvoja vodilja je rulja, A tip si koji voli da mulja, Voli da maže i farba, Ali svima vraća se karma. Onog dana kad skontaš da ovo nije bila drama, Već rikep onoga što je bilo sa nama, Od našeg drugarstva ostala farsa, Kao da smo pali sa Marsa. Pocrnila mi lobanja od greha, Duša mi je bila puna smeha, A sad je puna plača, Ubija me tuga nikad jača.