Sreću Deljenjem Množimo

Sve se uzima ili oduzima, sve osim sreće, samo sreća se deli da time bude još više sreće, samo sreća se deljenjem sabira i još više ubira, tako da sreća je nauka koja može da se studira. Aludira na sreću svako ko je sreću podelio, ko se s društvom proveselio, nekom nešto poklonio ili samo radostan bio i tako drugom ugodio, pravu je meru pogodio i sam srećan bio. Sreću u sebi nosimo i tako što je delimo, još više je množimo, sreća je kada se složimo, kada možemo reći da smo zajedno, sreća je veća kada više nas je za jedno. Vrednost sreće nije stvar za merenje, nekom je samo malo dovoljno za pravu sreću ko stvoreno, nekom je malo više potrebno da bi bilo dovoljno da bude srećan, nije loše nego povoljno. Biti srećan nije stvar izbora kao piti vodu sa izvora ali može biti odluka da se uvek sreća izabere naspram tuge ili neke emocije druge, koje mogu da nam se pojave i tako pozitivno pokvare. Pretvore u negativno i u nešto loše ono što je moglo biti divno, neko servilno ili neko osećanje kivno, besno ili haotično, nesvesno više nego svesno kao kada slušamo nešto melodično. Metodičko ili retoričko pitanje ali ništa lično, da li više vredimo ako smo tužni i patimo ili više vredimo ako srećni smo pa se veselimo ako uzmemo u obzir da samo jednom živimo i imamo pravo samo sebe da krivimo.