[Strofa 1: Marčelo] Ponekad voleo bih da umaknem nekud Voleo bih da jednostavno nestanem Voleo bih da jednostavno prestanem Da budem sve što post'o sam nakon svoje petnaeste Samo je tada bilo effortless Sada sam nešto k'o hologram Sada tu sam i nisam i zurim u lica Nekapirajući ništa od ovoga Tik-tik i postpopularnost Jao čekaj, jel' ti beše onaj reper? Sad te nema nigde a pre te bilo stalno Naj fan sam tebe, IDJa i Cece Ja volim sve u isto vreme Zato što sam millennial kreten Samo da sam prvi comment nakon pesme I fotka za mreže i potpis na listu od sveske Tik-tik i postidentitet Nije MC, piše neke knjige Nije pisac, piše neke rime Ni PN ni BG, adresa iz lične je nigde Kao korov, niče gde stigne I čujem da se meša u politiku A znamo povod smišljene igre Za pare da nam podeli po kritiku A to je mali paćenik i strani plaćenik I bilo bi bolje da je za glavu skraćen I da pusti nas na miru da slavimo svoje ruglo i ambis Nemoj da daviš! Tik-tik i postrealizam Devedesete ispred i iza Svi pukli, samo nek pucaju Predsednik i dalje drži čas fašizma Kao da sam dva'es godina bio u komi i probudio se danas Potpuni stranac, sav sam k'o magla k'o sablast Prošlosti balast nije moj svet, nije mi jasan Ukrašen grad k'o Zorica Brunclik Džiberski naslovi svuda za klik Ceo dan s medija laže te lik Piša ti u usta a ti moliš za bis Beda i kič, beznađe ljiga i šminka Sve dok ih 'zika sa Pinka Lagano vozika kod šrinka Žaba se skuvala živa, evo me s njom u šerpi A što li je to moja briga i čije bukagije teglim Zato blindiram sebe i nižem bližnje pod palubom barke Nojeve Ali čujem iz komore sve što izgovore Gore iz Gomore i Sodome i kažem Udahni