secam se kad smo klinci bili glavna deca u svom kraju, farbali pandurima kola zato sto previse laju, naplacivali su reket tu po kraju, privodili tatu mamu brata, ja sam ostajo zakljucan i za vrata, plakao na glas, moje odvodili i vracali ko zna kad. Vremenom sam postao jak keva me je podigla na vreme i dala znanje na probleme i vestine da ovladam njima sad ima dvaes dina i vec lupam samar psima, odrasto sam u jaku i besmrtnu licnost ko moj dira kraj metak u celo i baj baj, volim da sam haj jer tada obnavljam mantru sutiram kerove kad god ih vidim u kraju, bili smo siromasni prava muka i beda isli radili ko robovi za pisljivu koru leba, cale je umro jos kad sam bio klinac od jebenog raka, brat je zapalio preko njega sam se odreko, ostali smo ja i keva nju ni mrtav nedam, cuvam je ko na dlanu kap vode imam sve i sve mi se moze drzim moj kraj, imam jake veze i svi kazu to je taj. Postao sam neko odavno sam sebi reko. Necu biti malo i buvljivo pseto. Hteli da me hapse dosla cela jedinica, okreno sam jedan broj sve vratila ih je stanica, moja majka vec starica, prozivela sve i svata sad treba da se pandur drka boze svasta. Imam sve hvala Bogu samo da mi puse mogu keva je uz mene to je jedino sto je bitno