Где год да кренем теби се враћам ти си као кафана у коју ја свраћам не могу да пређем преко свега што је било то није био сан то се није било снило. Волео сам те и то још увек траје време не лечи ништа ево сад признање. Док ти шеташ са њим поред нашег места  мом мозгу ти тема си честа.У сузама  лежем и у сузама се будим јер за тобом ја хоћу да полудим.Устанем у подне и блејим до касно враћам филм у глави јер ми ништа није јасно.Ма нема дана да не помислим на тебе  слике са ормана  стално муче мене и стално питам себе како живети без тебе. Моје срце пукло је тотално моја љубав умрла је одавно м оја душа напушта ми тело ово све твојих руку дело. Сећам се дана кад смо први пут се срели тачно знам на коју клупицу смо сели.Сећам се свега што било је са тобом а сада сваког дана  борим се са болом..И када негде кренем увек ти си ми у глави и тако месец дана пролазе ми дани.Мали део мене идаље те се нада а остатак тела у делове се слама мислио јесам да ти си она права али после свега био сам будала.Жао ми је речи које сам ти реко жао ми је ноћи у којим сам те чеко. У љубав ја давно престо сам да верујем жене су зло веруј не претерујем. Ја попуштам по шаву и тражим ону праву али такве данас нема срце постаје ко стена.