Tru Benjahu dolazi bolje sakri doter, Jer kasnije il pre ona daće mi za kvoter, Iz Južne Dakote švercujem piškote, Što imam prodam, što nemam otmem. Ona zove me Betmen jer kad je sretnem, Ja spustim roletne, dakle kući je srećem, Igra se okreće, točak vremena pokreće, Sve se rotira u krugu tj kolu sreće. Dolazim ko nevreme iliti bura, I mene se plaši čak i tvoja cura, Život jeste težak ali mora da se gura, Kuvam koprive ko Oliver pravi sam gurman. Ne nosim turban ali ipak sam urban, Kao voštana figura, nisam Đura, Ali kada napijem se kao bulja, Pevam e, moj Đuro dokle si doguro. Dolazim u vidu ciklona, nema pardona, Valjam belo kinezima iz Londona, Mirišem na vosak u crkvi imam ćošak, Nešto kao separe gde mi pop otme sve pare. U Parizu nisam bio ali navijam za Drezden, I kada sam trezan retko sam trezven, Rupa bez dna za mene je bezden, Uvek istinu pričam čak i kada zeznem