je,cesto prodjem ulicom i ljudi me pitaju kakvo je stanje? nije bas nesto,sta da ti kazem brate.. ima problema,kao i uvek moram da ih resim ali uzgleda kao da od njih samo bezim zivot je stvarno bolan pitas me sta ima u zadnje vreme,a ja mogu da ti napisem roman svadje i ne razumevanje su sastavni deo zivota, ali bih voleo samo kada bih pobego od ovoga ima puno stvari oko kojih se mucim i nije da se kurcim, ali se stvarno dobro drzim, dajem sve od sebe, na kraju krajeva sam jos dete, koje sve lose hoce da odvoji od sebe, mislim da je svima potrebna velika promena, da se svi promenimo iz korena, jel ce mo se samo tako spasiti od ovoga, naravno,pored svih problema tu je i skola,u nju da se ide mora ali je mrzim do bola, mozda sam ja kriv zato sto u svemu trazim sustinu, pa zbog toga samom sebi pravim krizu, mnogo kimplikujem zivot moram da ga shvatim jednostavnije ako to uradim mislim da za mene nema granice, mogu samo u napred da idem i da budem ponosan, svoj casni krst da nosim i da budem uporan jel je to put do uspeha,koji trazim godina, trudicu se da se ne uhvatim poroka, ne zajebavam se sa alkoholom cigrama,lakim zenama i drogama, moji vrsanji su pravi primer kako ne tebra i onda se pitaju odakle odjednom nevolja, hvala Bogu nije me bojeo blok, ne klosarim po kraju non stop, znam svoj cilj,znam svoj put,znam i kud, zelim da budem bolji covek i bolji drug, rep mi je stvarno usao u srce, tesko da cu prestati sa njim, pred sobim vidim film, u njemu vidim sebe,kako repujem u studiju,dok su tekstovi pored mene, kako uzivam u zivotu, imam kucu i decu svoju, al polako jos je to daleko, bitno da na sve gledam realno, hvala basketu sto me je odvojio od svega , ulice,kocke droge,bleje,a sve sam blizi velikog kosarkaskog terena, zavoleo sam zvuk lopte kako odskace od parketa, sve sam rekao nista vise nema,i kada me budes video i pitao,e kakvo je stanje sta ima? uvek cu ti,evo brate,nista nema